Šta je to štednja?!
Svakog meseca ista priča, par dana nakon što Vam legne plata i pošto poplaćate sve troškove života ostajete bez novca.
Da li Vam je to poznato?!
Ili onaj osećaj sreće kada slučajno pronađete 1.000 dinara u džepu od starih farmerki ili istu izvadite opranu iz veš mašine.
Zašto permanentno nemamo dovoljno novca?
Koliko god da zarađujete nije Vam dovoljno. I onda kažete sebi da od sledećeg meseca, tj. plate okrećete novi list i da ćete racionalnije upravljati svojim finansijama.
Ne postoji neki instant kurs kako se obogatiti.
Potrebno je da donesete odluku da ćete baš taj segment kontrole svog budžeta promeniti i da na tom putu promene i istrajete.
Štednja nam omogućuje da zarađeni novac pametnije trošimo.
Neophodno je da znate sa novcem kako biste ga i imali, odnosno da znate da ga zadržite i multiplikujete, da primarno ulažete u nešto što donosi dodatni novac.
Štednja je izazovna stavka, čak i kod osoba sa visokim primanjima.
Složićete se, što više zarađujemo tako nam i prohtevi rastu. Štednja se stoga jedino postiže ukoliko Vam izdaci ne prevazilaze prihode.
Ona ne implicira škrtarenje, da se svakodnevno odričete sitnih zadovoljstava, ali podrazumeva da planirate troškove i budete spremni na nepredviđene stvari.
Magična formula za stvaranje novca ne postoji, ali ukoliko odvajate deo novca od plate zarad ostvarenja nekih budućih, manjih ili većih, ciljeva možete na dugoročnom planu da uštedite.
Uvek ćete imati novac za putovanja, ili pak odlazak na koncert, u bioskop ili pozorište.
Štednja u praksi
Osnovni saveti za štednju su da povedete računa gde možete potrošiti manje novca i gde možete zaraditi više novca.
Izdvajajte redovno čak i manje sume novca, a to će Vam olakšati pokrivanje nepredviđenih izdataka, omogućiti kupovinu željenih stvari i sprečiti zaduživanje.
Ušteđen novac Vam može doneti i dodatnu zaradu i samim tim povećati Vašu platežnu moć ubuduće.
Da li ste u prilici da štedite?! Koliko novca možete da izdvajate za štednju?!
Informišite se koji sve oblici štednje postoje i odlučite se za onaj koji najviše odgovara Vašim potrebama.
Nikad nije kasno da počnete da štedite i nijedna suma novca nije mala za to.
I imajte na umu da se u svakom trenutku štedi kroz razumnu potrošnju. Možete da uštedite npr. i dok kupujete, upoređujući cene u više prodavnica, na taj način možete uštedeti i 10%.
Kad kažemo štednja odmah nam na um padaju ,,šparenje”, ,,kasica prasica” i slamarica.
Tu su i štednja na računu u banci, štednja kroz osiguranje života, štednja kroz dobrovoljne penzijske fondove, štednja kroz hartije od vrednosti.
Štednja kroz istoriju
Istorijat upotrebe novca na teritoriji Srbije datira od 4. veka pre nove ere.
Kako su u to vreme ljudi štedeli?!
Kroz istoriju, ljudi su, na teritoriji Srbije, novac čuvali u posudama u obliku ćupa, koje su neretko zakopavali u zemlju.
To je preteča upotrebe slamarice.
U 19. veku se u selima u Srbiji pojavila interesantna preteča štednje – čuvanje novca na telu.
To je nešto nalik današnjem „investicionom zlatu”. Ukrasi napravljeni od novca postali su sastavni deo ženske nošnje, kao ukras na marami, u obliku minđuša i sl.
Godine 1862. osnovana je „Uprava fondova“, prva državna bankarska institucija u Srbiji, čiji je zadatak bio da upravlja javnim kapitalom i fondovima.
Dve godine kasnije, osnovan je i prvi novčani zavod u našoj zemlji – Novosadska štedionica (današnja Erste Banka).
Ministar finansija i prosvete Kosta Cukić 1867. godine donosi odluku o kovanju „srpskog groša“, metalnog novca od bakra.
Ovaj tvorac srpske monete je time zvanično obustavio primanje u promet turskog i austrijskog kovanog novca.
Prva štednja na ovim prostorima polagana je u dukatima.
Tridesetog novembra 1873. godine donesen je Zakon o kovanju srpske srebrne monete, kojim je zvanično uveden dinar kao osnovna novčana jedinica u Srbiji.
Od 1879. godine je u Srbiji moguća štednja u dinarima.
Drugog jula 1884. godine počinje da radi Narodna banka, a 1922. je osnovana Državna hipotekarna banka Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca.
U periodu između dva svetska rata, kralj Aleksandar Karađorđević je podsticao štednju među građanima ličnim primerima i promovisanjem Svetskog dana štednje.
Dan štednje
Ovaj datum se širom sveta obeležava od 31. oktobra 1924. godine.
Tog datuma su bankari na skupu u Milanu odlučili da štednja dobije svoj praznik, a tom prilikom je osnovan i Međunarodni institut za štednju.
Dakle, štednja je još od davnina bila glavni postulat kojim su se ljudi vodili.
I u savremenom društvu, važno je štedeti, tj. čuvati novac, trošiti ga pametno i odgovorno.
Na tom putu od izuzetnog značaja je usvajanje i praktikovanje dobrih navika.
Kako biste racionalno upravljali sopstvenim finansijama od koristi će Vam biti da prihode i izdatke stavite na papir: namirnice i računi, poklon za rođendan za neku dragu osobu i još po neka sitnica.
Na taj način postavite prioritete na listi za kupovinu, te ćete imati uvid u svoje mogućnosti.
Beležite i najmanje troškove u toku meseca. Tako ćete znati koliko novca Vam je potrebno za najvažnije stvari u toku meseca.
Zaključak
Bonus saveti su da koristite internet ili mobilno bankarstvo, pa sve u toku meseca plaćajte karticom.
Na osnovu izvoda sa transakcijama gde, kada i kako ste trošili novac.
Kada odredite minimalnu sumu koju ćete štedeti, možda možete da napravite trajni nalog u banci, gde će Vam se prebacivati iznos koji ste odredili.
Za koji god vid štednje da se odlučite- srećno i samo napred i dosledno!
