Adolescencija
Adolescencija je period prelaska iz detinjstva u odraslo doba. Termin adolescencija potiče od latinske reči adolescere, što znači odrasti, sazrevati.
Adolescencija je period promena, neravnoteže i razvoja koji služi kao spona između detinjstva i odraslog doba. U adolescenciji dolazi do razvijanja bliskih odnosa sa vršnjacima oba pola, prihvatanja muške / ženske socijalne uloge, postizanja veće emocionalne nezavisnosti od roditelja i odraslih, promena ponašanja prema roditeljima – konflikti, pripreme za bračni i porodični život i karijeru, usvajanja sistema vrednosti, stavova i socijalno odgovornog ponašanja. Od ostvarivanja ovih razvojnih promena u adolescenciji u znatnoj meri zavisi dalji razvoj i prilagođavanje zrele osobe.
Adolescencija i pubertet
Adolescencija se deli na 3 razdoblja: rana adolescencija (12-15 godina), srednja adolescencija (15-17 godina) i pozna adolescencija (posle 17 godina). To je period između 12. i 20. godine života (neretko čak i 25. godine). Prelazak iz detinjstva u adolescenciju se sastoji od niza promena kognitivne, emocionalne, biološke i socijalne prirode. Vreme kada se promene događaju nisu iste za svakog adolescenta.
Adolescencija počinje prvim znacima puberteta u vidu telesnih i fizioloških promena. Pubertet je faza seksualnog sazrevanja koja je pokrenuta pojačanim lučenjem polnih hormona. Nagle fizičke promene u pubertetu su jasan pokazatelj početka adolescencije. To su promene koje osposobljavaju adolescenta za reprodukciju, a uzrokovane su polnim hormonima: porast telesne težine i visine, razvijaju se primarne i sekundarne seksualne odlike. Neretko se javlja stidljivost i potreba za privatnošću. Devojčice ranije ulaze u pubertet, oko 10. godine.
Adolescent-tinejdžer-teen
Adolescent je tzv. ,,osoba na margini“, što ukazuje na poziciju koju adolescenti imaju, na stalno balansiranje između uloge deteta i uloge odraslih, jer adolescent više nije dete, ali još uvek nije ni odrasla osoba. U ovom tranzirnom dobu javlja se i bezbroj problema i izazova mlade ličnosti. U adolescenciji pored polne zrelosti, razvijaju se i intelektualna, emocionalna i socijalna zrelost.
Tinejdžeri su opterećeni svojim izgledom, dosta vremena posvećuju sređivanju: šminkanju, oblačenju… Tinejdžeri, svesni svojih telesnih promena, postaju osetljivi na izgled. Iz tog razloga je pubertet delikatan razvojni period.
Adolescenti su intelektualno zreli, što znači da mogu da razmišljaju o apstraktnim temama i da moralno rasuđuju na nivou odrasle osobe. To im stvara osećanje kompententnosti ili sposobnosti i želju za samostalnošću i nezavisnošću. Adolescenti razvijaju razne socijalne veštine i postaju spremni da formiraju stavove o sebi drugima.
Adolescent ima potrebu da bude nezavisan, samostalan i da uspostavi identitet. Kao posledica uzburkanih hormona, javljaju se česte promene raspoloženja: brzo planu, pobesne, postanu anksiozni.
U adolescenciji se razvijaju bliski odnosi sa vršnjacima, sve je veći njihov uticaj u odnosu na roditelje. Adolescentima je vrlo bitno da se uklope u vršnjačku grupu, da budu prihvaćeni. Vršnjaci su im izuzetno bitni, prijatelji su sve.
Ponašanje prema roditeljima se menja, dolazi do konflikata sa njima, koji su vremenom sve veći. Povlače se od roditelja kako bi postigli što veću emocionalnu nezavisnost od njih. Roditelji imaju želju da kontrolišu svoje tinejdžere, a ta kontrola i dovodi do sukoba, uglavnom oko oblačenja, izlazaka, pospremanja…
Adolescenti su stalno u akciji, željni da probaju nešto novo. U adolescenciji počinju i prva eksperimentisanja sa konzumiranjem cigareta, supstanci, zloupotreba alkohola…
U kasnijim fazama adolescencije adolsecenti su usmereni na budućnost, razmišljaju o budućem zanimanju i karijeri. Emocionalno su stabilniji, vraćaju se roditeljima i porodici, uvažavaju savete roditelja i njihovo mišljenje. Adolescencija kao stadijum razvoja dovodi pre svega do psihičkog razvoja koji vodi ka sve većoj kompetentnosti, samostalnosti i spremnosti za preuzimanje odgovornosti koju imaju odrasli.
Adolescencija se psihološki završava upravo preuzimanjem odgovornosti koje imaju odrasli, a kada će se to desiti, zavisi od individualnih faktora, razvijenosti društva i kulture.
Adolescencija i zaljubljivanje
Tinejdžeri su izuzetno zainteresovani za seksualne aktivnosti. Seksualna zrelost u adolescenciji izaziva želju za romantičnom ljubavlju. Kada se tinejdžeri zaljube njihova osećanja su intenzivna i prava. Ono što za njih može da bude vrlo osetljivo jesu neuzvraćene emocije. Znam, svi smo prošli kroz to, leptirići u stomaku su predivan osećaj, ali oni su samo mali deo ljubavnog odnosa.
Samopouzdanje
Tinejdžerske ljubavi često su kratkotrajne, ali mogu da donesu neke probleme koji mogu da ostave trajne posledice i da tinejdžeru stvore nesigurnost, pogotovo ako ‘ljubav’ nije uzvraćena. Tu su uloga roditelja i razgovor sa detetom ključni, kako bi se samopouzdanje vratilo.
Poremećaji u adolescenciji
Najčešći problemi u adolescenciji su alkoholizam, narkomanija, anoreksija, bulimija i maloletniĉka delikvencija.
Zaključak
Adolescencija je istovremeno najproblematičniji i najzdraviji period života, traži posebnu opreznost i pažnju od strane roditelja i odraslih uopšte, jer je to vrlo delikatan i vrlo rizičan period u smislu nastanka raznih psiholoških problema. Zapravo, sve što je činilo jedno odrastanje, detinjstvo, od dana rođenja pa do pojave tih fizičkih promena koje označavaju pubertet, sklapa se tokom adolescencije u jednu ličnost koja će više- manje nepromenljiva ostati tokom celog odraslog doba.
Ako ste i Vi roditelj, muči Vas pitanje kako preživeti pubertet deteta?! Nema roditelja koji, s razlogom, bar jednom nije postavio to pitanje. Kako Vi štitite svoje tinejdžere od loših uticaja? Da li razgovarate sa njima o problemima koji ih muče?! Slažemo se, pubertet je period pun dramatičnih promena, ali je vrlo važno da uvažavate mišljenje svog adolescenta i da ga pustite da sazreva. A nisu li i naši roditelji prolazili kroz taj period zajedno sa nama i na tom putu nam pomogli da sazremo i uđemo u svet odraslih. Kakva su Vaša iskustva sa decom tinejdžerima? Pišite nam u komentarima, kako bismo savetima i predlozima o prevazilaženju puberteta pomogli i ostalim roditeljima.
